Oksidativni stres

Tekst: dr pharm. Malina Stijović

Oksidativni stres predstavlja stanje koj nastaje kada produkcija slobodnih radikala nadvlada sposobnost tijela da ih neutralizuje. Ovo stanje neravnoteze moze nastati uslijed manjka antioksidanasa ili uslijed prevelike količine slobodnih radikala.

Oksidativni stres doprinosi razvoju i nastanku mnogih patoloških stanja i bolesti, uključujući karcinom, neurološke poremećaje, aterosklerozu, hipertenziju, dijabetes, astmu.

Šta su to slobodni radikali?

U hemijskom smislu to su molekuli koji imaju jedan ili više nesparenih elektrona što ih čini veoma reaktivnim. Oni mogu oduzeti elektrone drugim molekulima i na taj način mijenjaju njihovu strukturu i osobine. Upravo zbog toga biološki vazni molekuli kakvi su proteini, nukleinske kiseline i masti, kada pretrpe oštećenje pod uticajem slobodnih radikala gube svoju funkciju i nepovoljno utiču na biohemijske procese u organizmu,

Kako slobodni radikali nastaju?

Stvaraju se u organizmu tokom procesa proizvodnje energije, odnosno ćelijskog disanja. U našim ćelijama postoje minijaturne energetske stanice neophodne za proizvodnju energije. U njima dolazi do sagorijevanja različitih supstrata u prisustvu kiseonika, što dovodi do oslobađanja energije koja se troši u svim procesima u organizmu. Ovim putem se dešava i nepotpuna redukcija kiseonika, što stvara slobodne radikale kiseonika. Nastaju i aktivnošću enzima, kao i prilikom normalnog odgovora imunskog sistema na neke infektivne agense, u svim procesima sagorijevanja, ali i u toku raznih bolesti, djelovanjem UV zraka, zagađenjem.

Jednom kada se radikal oslobodi, šteta se brzo širi.

Smatra se da aterosklerozu započinju i održavaju slobodni radikali. Kao posledica ateroskleroze srčani udar i mozdani udar su jedan od vodećih uzroka smrti. Slobodni radikali su u stanju da direktno oštete genetski materijal, odnosno molekule DNK, što dovodi do pojave različitih mutacija odgovornih za mutagenezu i kancerogenezu.

Kako se organizam bori protiv slobodnih radikala?

Antioksidansi su materije koje štite organizam od slobodnih radikala. Antioksidansi za sebe vezuju kiseonik i onesposobljavaju slobodne radikale, a jačaju odbrambene sposobnosti organizma.

Antioksidansi zapravo štite zdrave ćelije koje bi slobodni radikali oštetili. Naše tijelo stvara mnogo antioksidanasa, ali to nije dovoljno da se izbori sa svim slobodnim radikalima, tako da antioksidanse treba dodatno unositi - hranom ili dijetetskim suplementima.

Adekvatna i balansirana ishrana je najefikasniji način da se tijelo snabdije dovoljnom količinom antioksidanasa. Među najmoćnijim antioksidansima su vitamini A,C i E.

Hrana bogata antioksidansima je raznovrsna:

- Voće - bobice, agrumi, breskve, mango i crno grozđe

- Povrće - paradajz, šargarepa, paprika, spanać

- Mahunarke -pasulj i soja

- Koštunjavi plodovi – orasi i lješnici

- Napici - kafa, čaj (posebno zeleni čaj)

Loše zivotne navike, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost, pušenje, izloženost prirodnom i vještačkom zračenju su takođe uzročnici oksidativnog stresa. Dosta sna je vrlo vazno za odrzavanje ravnoteze u svim tjelesnim sistemima. Spavanje utiče na rad mozga, proizvodnju hormona, ravnotezu antioksidansa i slobodnih radikala, kao i na niz drugih stvari. Odraslima je potrebno između 7 - 9 sati sna.

Stres je glavni krivac što se znakovi starenja javljaju ranije, čak i u mladosti. Ne govori se samo o svakodnevnom emocionalnom stresu, već i o oksidativnom stresu, onom koji se događa ćelijama našeg tijela, a takođe direktno utiče na mehanizme starenja.